„Slow food“ – pokret koji je osvojio svet
Za pojam “fast food” bez greške znamo svi, ubrzani tempo življenja okrenuo nas je brzoj hrani. Osnivač „Slow food“ pokreta, Karlo Petrini svojevremeno je izjavio – „Mi smo ono što jedemo“. Slagali se sa tom izjavom ili ne, moramo priznati da je ujedno ispravno i zdravo uživati u hrani na kompletniji i bolji način.
Kada je sve počelo?
Karlo Petrini i grupa aktivista krenuli su 80-tih u borbu čiji je cilj na samom početku bio da odbrane tradicionalnu, kvalitetnu hranu i ujedno se zalažu za usporeniji tempo života. Nakon tri decenije “Slow food” predstavlja globalni pokret kojem su se priključili milioni ljudi u preko 160 zemalja.
Koji su ciljevi Slow food-a?
Pomoć i razvoj lokalnih proizvođača hrane, zaštitita autohtonih vrsta namirnica samo su neki od izazova sa kojima se “Slow food” pokret uhvatio u koštac. Govorimo o novom pristupu, ne samo kada je priprema hrane u pitanju. Od izuzetne važnosti je edukacija; zapitati se i saznati odakle hrana koju konzumiramo dolazi, da li je tretirana pesticidima, na koji način je uzgajana.
Slow food restorani
Restorani koji su prihvatili novi princip nemaju klasične jelovnike već Vam u njima konobari izlažu šta je u ponudi i prilagođavaju je lično Vama. “Slow food” ne definiše precizno predjelo, glavno jelo, dezert, sve je posluženo u malim porcijama i svodi se na istinsko uživanje u raznovrsnoj hrani.
Odgovornost i svesnost ruku pod ruku
Pokret Slow Food podstiče sporo i dugo uživanje u hrani, ali ujedno i svesnost i konstantnu odgovornost prema namirnicama i njihovom poreklu. Očekivano je da ovakva hrana bude punijeg i boljeg ukusa, ali je važno da bude proizvedena tako što neće ugrožavati zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Da li “Slow food” podrazumeva neku posebnu vrstu hrane?
Ne, reč je o onoj hrani koju već rado jedemo: sve vrste mesa, riba, voće i povrće, mesne prerađevine, ali pripremljenoj na drugačiji način.
“Slow Food” podstiče ljude:
- Da se zbliže sa lokalnim proizvođačima
- Da saznaju više o načinu uzgoja hrane koju svakodnevno jedu
- Da sami uzgajaju povrće i voće
- Da se prepuste uživanju u hrani
Na stranu sva podrška i pohvale na račun ovog pokreta, uvek će postojati i oni koji ga kritikuju. Kritičari “Slow food”-a pokret nazivaju elitističkim, ističući da je kupovina organski uzgajane hrane luksuz i da je ne mogu svi priuštiti. Takva vrsta uzgoja hrane, tvrde oni, u ekonomskom smislu nije održiva.
Lični kuvari i uživanje u hrani
Za nas je “Slow food” zapravo jedina moguća opcija. Angažovanjem ličnog kuvara dobićete ne samo eksperta u oblasti kulinarstva, već i osobu koja će se pobrinuti da se za spremanje hrane odaberu najkvalitetnije moguće namirnice.
Naša četiri vrhunska kuvara mogu pripremiti obroke iz različitih menija – nešto fenomalno iz italijanske kuhinje, nešto uzbudljivo iz azijske kuhinje. Možda biste isprobali francuske specijalitete ili se radije oslonili na poznate domaće ukuse, izbor je samo na Vama ☺
Ukoliko želite da iznenadite dragu osobu ili priredite poslovnu večeru, pozovite nas da se dodatno informišete u vezi sa angažovanjem ličnog kuvara.
Možete nas dobiti na broj +381 66 61 000 16 ili nam možete pisati na mejl info@licnikuvar.rs.
